Čula da mi je kuma, bivša susjeda, podobro bolesna, pa odlučim posjetite je. Ruku na srce nisam je često viđala posljednjih 40-tak godina kako sam otišla iz sela, ali sam se redovito za nju raspitivala, pozdravljala je, kao i ona mene.
Malo smo i proljudikale:
-Kako si kuma, sićaš li se ti mene?
-Kako te se neću sićat, moj Jure se umalo ne ubi kad mu nisi tila, zato se nikad nije ni oženijo, jadna mu ja…Sad on sam, ja sama, nas dvoje sami u kući, ma u selu, štaš, da se oženi lakše bi mi bilo umrt, vako…šta će dite samo kad mene ne bude, biće siroče, ni ćaće ni matere.
-Kuma draga, nije Jure više dite , šeset mu je godina, a to što kažeš, malo si pozaboravila, tila sam ja njemu, nije on mene tijo, reko da mu se mater ne da ženit!
-Čuješ ti ženo, dite bez matere i da mu je sto godina siroče je. A sramota me reći, jesi starija, ali lažeš brate da sam ja branila Juri da te oženi. Ja sam svakome govorila pa i svom malom bolje ti je, a sramota me reć šta, čistit oko svoje kuće, a ne se ženit iz tuđeg sela. Bila si ti uvik lipa, ali jezičasta, šta fali da smo se i svađale samo da nisam sama. Ovako pod stare dane nemam se s kim ni ljubiti ni svađati, nigdi nikoga, samo ja i ono diteta. A to ti lažeš da moj mali tebe nije tijo, ako sam stara nisam luda i svega se sićam kolik da je bilo jučer, ništa ja ne zaboravljam. I deder, nemoj se s menom šprcat, čuješ ti ženo, kako no ti ime?
www.tomislavnews.com
