Nedjeljom, a nakon svete mise, duvanjske žene se, obično, sastanu na kavi kod jedne od njih. A uz kavu se priča o svemu i svačemu, pa danas donosimo prvu od tih priča:
-Žene moje, šta ću vam pričat. Znate sve moju Mariju i kako je bila dobra cura, lipa, vridna, pametna, kulturna, poštena…Hvala Bogu našla je i takog čovika. Odem često kod nji, a moj zet se tako obraduje ko da sam mu majka. Leta on oko mene, šta god triba, ali oko moje Marije, ne more se to kazat. On se prvi diže, zagrije kuću, odnese joj doručak u krevet, pa digne dicu, umije prisvuče…Utom se digne i moja Marija, sredi se i s dicom u crkvu. Vidili ste je i danas, uvik uređena ko da i nije udata. Zet ostane skuvat ručak i ono malo sredit po kući, jer s Marijom na kavu uvik svrate njezine prijateljice. Prija moja, Marijina svekrva se malo ljuti, gleda to popriko, kaže da joj je sin razmazio nevistu, ali ko starije benda, pogotovo svekrve koje uvik imaju nešto protiv nevista, đava ti staro, duša prigovarat. Ma zapizdra moja Marija nju, šta joj se ima mišat u brak, nek odhebe! A ima i pravo, neka šuti i nek se odmakne, ko je zove da gleda kako oni žive.
Žene moje, neću vam ni krit i šit, ćer mi se dobro i lipo udala, kažem vam, našla dobra čovika, ali moj Ivan nije imo sriće kad je odabro oženit onu andrića alapaču, Bože sačuvaj! Da sam znala il da mi je ko kazo kakva je, nikad je ne bi oženijo. Pa on trčkara oko nje, ko da joj zlatna…, a ne mogu se izražavat. On se prvi mora dizat i vatru ložit, a ko pravi sin ne da meni, kaže da nije za žene taj poso. Nije sada kad bi bio red da njegova ženetina to radi, a dok se nije oženijo ja sam i sikla drva, i cipala, i vatru ložila. Eto, sad to nije za žene! Ne mogu virovat da moj sin kuva, sude pere, jadnik i veš razgrće, ma i pegla. Šta ću, gledam i žao mi ga u dnu srca, kako neću, rano moja, sve radi, a ona se izležava, najteže joj uzet, ma ne kašiku, najteže joj držat mobitel u ruci. Vidite kakvi cura i žena ima, zato, druge moje, gledajte koju će vam sin oženit. Ama, ne smim ja to reć ni prid sinom, ni prid nevistom, samo gledam i škripim zubima ili nalijem vode u usta da mi koja gadna rič ne izleti. Ali dođe mi nekako žao sina, a kad vidim kako mi je se ćer dobro udala. Ne bi ja ovo ni prid kim drugim rekla, ne bi da se čuje u selu…
Mislim onda ne mere meni Bog u sve dobro dat, dao mi dobrog čovika,koji mi nikad nije smio prigovort , šta radila radila, dao mi dobru svekrvu koja je umrla desetak dana iza mog dolaska, svekra koji je umro radeć na njemačkoj baušteli, a sve za me i moju dicu, dao mi dobrog zeta, pa ne mere i nevistu, pa jopet, mogo je mom sinu dat malo bolju ženu, da me srce ne boli kad gledam kako ugađa onoj svojoj, pa trpim i nikom ne govorim.
www.tomislavnews.com
