POVRATAK
Oće li me pripoznati Ljubuša moja ,
po davno odlutalom koraku ,
dok budem gazio suvu joj travu , u proliće rano ,
kad se uspnem na vrove njene ?
Oće li mi vitrovima svojim zavijorit kose raščupane, slavodobitno k’o stjegove ?
Šta ću joj darovati ?
Šta !?
Kad nemam blaga :
ni krava , ni ovaca , ni janjaca ,
niti kose otkovane .
Oće li me pripoznati polje moje ,
po koracima davno odlutalim ,
kad mu budem gazio njive neuzorane ?
Oće li me dočekati vedro plavo nebo ,
kad legnem u visoku travu ?
Šta ću mu darovati ?
Moje bisage su prazne .
Šta !?
Kad mi stopla lemiši nisu .
Kad sam posijo svoje dane
po bilom svitu , kako će mi stostrukim roditi rodom .
Nad mojim rodnim krajem ,
oči moje ,
dvi raspivane ševe , lebde .
Iz nji dva izvora pogledom potekoše ,
vraćena u korito svoje .
Sad znam ,
svugdi sam bio ličinka ,
leptir sam samo na polju Duvanjskome .
Oo, primi me zemljo moja,
Ja tvog ponora sam kap vode.
Ante Miškić Vabec
