Bože mili, šta se meni smili
prid Ilindan, a nedilja sveta
selo spava, samo Lolo šeta.
Kroz prozor mi stara dovikuje,
a njezin glas selom odjekuje:
“Lolo stari vraćaj se u kuću
i što radiš danas u svanuću?
Ne da ti se mira u krevetu,
e moj Lolo, moj teški teretu!”
Čujete li ljudi ove priče,
ja joj teret stara na me viče.
Po života ja na baušteli
gipsao sam do kasne večeri.
Ne da Švabo marke zabadava
kolina su odavno mi plava.
I sad mi se u snu letva javlja,
satrla me odnijo je đava.
Ja sam silne pare zaradio
i kad neko pita di si bijo?
Doranio stare roditelje,
a tri sina gledat ih milina.
Mirovinu ja imam za priču,
moje pare nikog ne dotiču.
Sinovima dao dobru školu,
ali oni ostaviše Lolu.
I odoše kuda im i ćaća
u Njemačku di se bolje plaća.
U ćaće im para na bacanje
ni da čuju za neko vraćanje.
A noćas nam stigo najstariji
sve volimo, nema najmiliji.
Ljut je došo, umal’ se ne vrati,
mrmlja nešto jedva ga ja svati.
Iz Njemačke putovali obnoć,
na Kamenskom zatekla ih ponoć.
Od Kamenskog pa do naše kuće,
nekako su stigli u svanuće.
Iza neki teški kamiona,
stvorila se velika kolona.
Tu sam se ja jadu dositio,
al im ništa nisam reći tio.
Ajde spavat odmorite malo,
ćaća će vam reći sve ostalo…
Ali sutra kad vas se nagledam,
reći ću vam od čeg noći predam…
(slijedi nastavak!)
Sve vas voli i pozdravlja Lola,
iz duvanjskog sela Mrkodola.
Nije Lola još za starog gvožđa,
njega drži proizvod od grožđa,
www.tomislavnews.com
