Čula da mi je kuma, bivša susjeda, podobro bolesna, pa odlučim posjetite je. Ruku na srce nisam je često viđala posljednjih 40-tak godina kako sam otišla iz sela, ali sam se redovito za nju raspitivala, pozdravljala je, kao i ona mene.
Malo smo i proljudikale:
-Kako si kuma, sićaš li se ti mene?
-Kako te se neću sićat, moj Jure se umalo ne ubi kad mu nisi tila, zato se nikad nije ni oženijo, jadna mu ja…Sad on sam, ja sama, nas dvoje sami u kući, ma u selu, štaš, da se oženi lakše bi mi bilo umrt, vako…šta će dite samo kad mene ne bude, biće siroče, ni ćaće ni matere.
-Kuma draga, nije Jure više dite , šeset mu je godina, a to što kažeš, malo si pozaboravila, tila sam ja njemu, nije on mene tijo, reko da mu se mater ne da ženit!
-Čuješ ti ženo, sramota me reći, jesi starija, ali lažeš brate. Ja sam svakome govorila pa i svom Juri bolje ti je , a da ne govorim šta, čistit oko svoje kuće. To ti lažeš da on tebe nije tijo, ako sam stara nisam luda i svega se sićam kolik da je bilo jučer, ništa ja ne zaboravljam. I deder, nemoj se s menom šprcat, čuješ ti, kako no ti ime?
www.tomislavnews.com/Napomena: Tekst nije lektoriran!
