Kratko, ali zanimljivo pismo stiglo je večeras na e-mail našega Portala, a napisao ga je naš redoviti čitatelj Duvnjak, koji s obitelji živi i radi u Minhenu, u Njemačkoj…
Pismo objavljujemo bez lekture i cenzure, onako kako je napisano:
Bog svima vama u Tomislavgradu i šire i Livnu, Kupresu i gori više i Pošušju i doli niže dokle pozdrav more stignut. I kuda sam bio dok sam za božićne blagdane doli bio, a bilo me svagdi, taki sam, nisam mogo mirovat u kući.
Triba pravo reć kuća nam je doli velika, sve u njojzi ima što čoviku triba i kada smo prija Božića doli doputovali žena i dvoje dice i ja, ma nisu dica nego su već sada veliki i ćer i sin, iđu još u školu, doli smo došli u toplu kuću, stara strina sve ugrijala očistila ko da smo mladoženja i mlada.
Malo smo se povrtili u kući, lipo nam toplo, a onda po selu, u grad, kud koji. Kako ste, kad vi dođošte i vi došli, ko je od tvoji došo je li gužva po cesti, doklen ostajete viđate li se s mojim što oni nisu došli…eto ta pitanja slušam već 20 godina od kada sam sa svojima otišao u Njemačku. A odgovaram uvik isto sve je isto.
Isto na badnjicu svi stojimo u redu za ribu, isti miris u kući kuva se kisali kupus za sutra puste kolačine mirisi se izmišali. Ako otvoriš vrata provitrit kuću još ti iz sela dođu slični mirisi, nemaš se di sakrit pa izvedeš sebe na brdo pod one vjetrenjače i malo izduvaš.
U ponoći svi na ponoćku do crkve u auto i Bog te veselio, razađemo se i nigdi nikoga vidit žena me čeka kod auta malo pričamo šta je pratar pridiko, jeli tako nije tako i nikako se složit pa se malo svađamo do kuće onda ja udarim po mezi i kolačim, žena samo govori di su nji dvoje kad će doć Bože moj triba barem večeras bit u kući, ja iskapim piva komada 5 dok mogu brojit, ona isto broji dok ja nezahrčem na kauču. Poteže ona mene ajde bolan nebio u krevet i onda odustane.
Ujitra ona prva ustane pa ljudi odaju kroz selo čestitaju ja odem se iskupat i ko da ništa nije ni bilo, zdrav i veseo i ja odam kroz selo onde čašicu, onde dvi, namirim se do ručka, ljuljam se ko lala ali dođem kući.
Sritna žena sve lipo po stolu prostre, a za nas četvero razvukla stol za desetero i sve je to puno nema di moja kištra pive stat. Servirala gospoja svakom po tri tanjura, pa puste one zdjela od porculana i stakla, nigdi padele ni lonca ni tepsije ti bi reko da je sve to po stolu iz neba palo, Upalila sviće u šenici opasala trobojnicom zove dicu peti put. Štaće sritna dica od sinoć došla jutros pa nemeš i probudit. Izgorile sviće do pola ladi se pusto pečenje kupus navaljala meso pića koliko oćeš nigdi kištre ni pive kaže da se ladi. Ajde neka. Dovukoše se dica eto samo da se ukažu pa odoše opet spavat. Oboje drže mobitele i ne čestitaju Božić mater im šapće na dobro vam došo Božić, sin nešto promrmlja a ćer ima one slušalice na ušima nabacije petice. Sidaju za stol i odma za bokal s vodom i nešto prčkaju po tanjirim pitaju ima li sladoleda nema i odoše. Prišlo priko zubi što bi reko pokojni ćaća.
U ti dvadesetak dana doli stigo sam na dva vinčanja, na četri pokopa, pokoj im duši, dva krštenja i punici na rođendan, a jo da znate da nisam od nekog feštanja. Nisi nisi kaže žena a jedva čekaš da te neko zovne, on neizusti ti odma jašta ćemo red je svoji smo. Tribalo je sve to odradit i stalno bit veseo pa i punici na 85. rođendanu i stalno joj govorit kako se dobro drži ko da joj je 90. Ovo se šalim ko bi to njoj reko u oči, kukava mu majka.
A ja nisam ništa novoga sazno u selu što nisam znao svi u birtiji su oni što i viđam i nediljom kod crkve u Minhenu, a sada imaju i ovi portali pa znaš čim neko prne doli čuje se u nas gori. Pa kad dođeš sve znaš i ne pitaš više ono šta ima u općini, školi, u drugom selu šta ima u Livnu sve znaš koda si i ovde šta ti je ova elektrotehnika. Jesu nove ove vjetrenjače ali smo i davno vidili na slikama. I ovi dana doli više sam gledo u nje nego u dicu.
Dicu sam vidio dobro kad smo pošli jučer u Njemačku. Sredili se prava dica, ko i ja. Nisam ni ja izlazio iz birtije ali sam kad ništa dolazio ili me dovodili kući na spavanje. I čim svane ja ko i jučer i lipo nam prošli blagdani, ne more lipše u Boga. Razdilimo po selu ono rane što je ostalo, ali kako dadnemo oni odma s njom prid ćuku, kravu, u štalu, niko neće da uzme a grijota bacit. A pivu i eura bi svak, biži bolan i meni jedva doteklo.
Spremimo kufer, ništa od mesa ni od sira samo ono robetine i ja se zametno pečenicom pa šta mi bog dadne i to je omoto oko volana pa izgleda ko zmija nasmijana.
Dica odma u auto stavila one slušalice zatvorili oči i kad i kad počnu tipkat po mobitelu.
I tako smo se sritno vratili s urlapa od kuće u svoj stan u Minhenu. Malo se umili, ruke oprali, a u putu smo nešto ili pa se po kaučima opet zavalili. Odmorili i naspavali se nakon dvadeset dana.
Jutros odredili svi na svetu misu i da vidimo ko je se vratio i kako se proveo. Dica neće ustvari i ne slušaju šta im govorimo, stalno na tim mobitelim pričaju pišu slikaju.
U crkvi malo naši nisu još došli oni će tek danas krenut neće se ni odmarat odma će arbajt arbajt. Došli kući mislili malo s dicom popričat za ručkom kako im je bilo kod kuće jesu li se lipo proveli oni svako u svojoj sobi na svako pitanje kimnu glavom i odgovore sa da ili sa ne. I lipo se ispričamo. Mater im neda reć da slabo govore hrvatski, kaže ona to im je maternji, a onda je još gore jer znači neće s nama da pričaju.
A je nam doli lipo bilo po duši govoreć ali prođe učas a Uskrs daleko.
A do tada arbajt arbajt i večeri koju pivu popit.
Eto ja malo mislio ko u školi napisat kako sam proveo zimski raspust a nikad nisam baš bijo od neke pismenosti ali kad je tribalo pričat uvik pet iz usmenog. Neznam šta sam sad ovliko napiso u nedilju uvečer a samo pet piva popijo, to mi je mira kad radim a i pisanje je ko tamođoja rad, je je za one koji ne znaju štaje arbajt arbajt.
Fala vama u našemu kraju u našem dragom zavičaju bilo nam je lipo i eto nas opet. I vama doli svako dobro i nije vam loše, vidijo sam ja, svak ima izist i popit, radijo ne radijo, neko uvik za nekoga radi.
Nemojte štogod zamirit ako je koja i izletila ako je pisano zbrda zdola pjanska je. Laka vam noć pa i vi nama pišite sitite nas se.
www.tomislavnews.com/ Duvnjak
