“Naša baba, pokoj joj škrtoj duši, a davno je to bilo, uvik je u džepovima pregače imala čajne kolutiće i kocke šećera, a nama dici ne da već kad je štogod poslušamo!
Mi željni bilo što slatko, a čajni kolutići poslastica. Dogovorimo se nas troje četvero, povalimo babu, ona ne da pregače, potežemo se i sve joj čajne smrvimo, haha. Psuje baba, đavleka, zove nam i ćaću i mater, mi u cirlik i biž od babe, kao, nismo mi “ocvilili ” babu. I tako više puta, a nekad nam upali, posreći nam se, pa ispadne iz džepa i koji cili kolutić. A često smo vrebali kad baba zaspe isprid kuće, nigdi ni ćaće ni matere, pa mi u akciju, haha” zapisano u duvanjskom selu Kolo.
www.tomislavnews.com
