POLITIKA NA SEOSKI NAČIN
Taman kad je Kata krenula iz pojate noseći triščice za odlagu, na guvnu se ukaza susjeda Kongorka.
Sritnu se one tako kao slučajno, ali svi znaju da je namjerno.
Nije baš da se podnose, često su na suprotnim stranama, ma opet ne mogu jedna bez druge.
Što bi naš narod reko: “ne mogu uju nosit dugo”.
Raspredaju one od seoskih tračeva, lokalnih zbivanja, pa sve do visoke svjetske politike.
“Ma jesi čula bona Kongorka da će Načelnik praviti pistu za avione? Aerodrom! Pravi pravcati!
Je, je… doli na našem polju, živa istina, za prave avione?”, Kata će.
“Čuj to! Ma odnio ga vrag manita šta će mu to! Kakvi avioni? Kome? Ko će mu ga vozit?”, upita Kongorka.
“Kažu ima jedan iz Brišnjika, zna vozit ali nema aviona!”, veli Kata.
“E jebi ga, znam I ja pojist baklavu ali mi je nema ko napravit!”, šaljivo će Kongorka.
“Ti Kongorka sve na šprdnju!
Trebali bi se svi malo skastit pa skupit za štogod avijončića. Ne triba bit neki velik, nako… neki manji prdavac, šta bi udilo?”
” E ja ga Kate ne skupljala za to! Nije mu krava krepala pa ćemo kupit! Daj državi, daj pratru, daj Ćorluki… nema više, oklen, iz guzice!
A brte to nam i ne triba ako ćemo pošteno. Samo će plašat one što su u muci za trn ćurnuli!”,veli Kongorka.
“E i tebi brte ništa ne valja i ne triba!
A lipo bi bilo da nam na Duvnjsko polje sleti kakav selebriti! Evo recimo ona Kim Kardašijan!”, veli Kata sva ushićena.
“Ma znaš šta Kate, more nam samo sletit Kardašijan, bez tog Kim!”,uz smijeh reče Kongorka.
“A jesi pogana jezika da Bog učuva!
Em pogana jezika, em svemu nađeš zamirku. Još samo reci da nam ne triba ni onaj novi kružni tok?! Jesi ga vidila, šta kažeš?”, upita Kata.
“Nisam ga vidila, ali mi je pričo stari…. on je bio u ponediljak u gradu. Znaš šta kaže… kaže svrtilo ga, stiskalo, skučilo, iskriveljalo… ko da ga je projektiralo neuredno dite s rasklimanim šestarom”, eto Kate.
“A da ti se stari nije nacvrco u gradu pa mu se sve iskrivudalo?!”, bocnu je Kata.
“Majke ti Kate jesi li to ti Pomakovka?”
“Pa I neka sam, šta ako jesam! Kad ništa svi stasiti i kršni a ne ko ona tvoja Krištuša iz HDZ-a, nema ko kukuruz a svima zamantava glavom!”, veli Kata.
“E vako Kate, nisam ti ja taj HDZ, već 90-ka, ako te baš zanima”.
“Šta ti je to 90?”, upita Kata.
Ništa, promjer oko struka! Plitka si ti za to! I još ću ti nešto reći, niti ti valja aerodrom ni kružni tok!
A moj stari ako je se i nacvrco, nacvrco je se za svoje pere! Ne ko onaj tvoj, samo oda po seoskim kućama i pijucka!”, uzvrati Kongorka kontrom.
“Ma štaaa.. šta ti oćeš reći da mi nemamo! Ajde sad sa mnom u kuću ne bude li kištra pive ovda me riži (pokaza na vrat). Ajde,eto!”, ljutito će Kata.
“Virujem ja tebi, mora bit kad pije po selu, to sam ti i rekla!”, poentira Kongorka.
“Ajde rugo jedno, imaš samo to jezične! Da srićom nemaš ni njeg pogrdo jedna!”, raspištoljila se Kata.
“E moja Kate ko te ne zna… koja si ti kurva!'”
“Ma šta!! Kad je se za mene išta čulo, ajde reci?”, viknu Kata.
“Nisam na to ni mislila! Nisi ti kurva od pasa doli, već od pasa gori!”, Kongorka će.
“Ajde nosi te vrag s mog guvna, make!!”
“Ne kaže se Kate make ,već pomak!”
“Ajde nosit te belaj, eto tako se kaže”.
“Nosi i tebe!”, reče Kongorka i krenu prema kući.
Vidile su se one opet nakon par dana.
Kao da ništa nije ni bilo.Samo ovaj put je tema bila ona nesrća iz sela što je utekla od čovika.
Autor: Jakov Krišto
www.tomislavnews.com/Foto ilustracija/internet
