Nediljice ti si sveta i prisveta
u tebi su svete crkve sagrađene
svetim križom iskrižane
svetim uljem pomazane.
Tu prisveta Gospa kleči
iza svega glasa ječi
suze roni prste lome.
Upita je sveti Petar:
Što ti Gospe tude klečiš
iza svega glasa ječiš
suze roniš, prste lomiš?
Ne pitaj me sveti Petre
kako neću ovde klečat
iza svega srca ječat.
Ja imala jednog sinka
jednog sinka i jedinka
i najvišeg i najlipšeg,
a džudije pritekoše
pa mi sina odvedoše
zlatnu krunu skinuše mu
a trnovu nabiše mu
nabiše je sa svi strana
da mu dođe do možđana
dokle trnca prolazila
otle krvca polazila
po kamenju tecijaše
kamenja se raspadoše
i tu cviće cvatijaše.
Dva anđela silaziše
pa to sviće ubiraše
u kitice iskitiše
u vinčiće uvinuše
na nebesa uznesoše
Gospi dragoj darivaše.
Gospa im je govorila:
Ko bi ovu moju molitvicu
molio u sve vrime korizmeno
kada liga i ustaje,
u petak pet puta,
u subotu sedam puta
u nedilju devet puta
ja bi mu se ukazala
prije smrti petnest dana
i lipo ga svitovala:
Opremaj se moj putniče,
ispovidaj moj grišniče,
vakat ti je putovati
Bogu dušu pridavati
U raj ćete Bog povesti
di ćeš vično uživati.
Sine Božji budu faljen
po sve vike vikov amen.
(Napisala po sjećanju : lj.)
www.tomislavnews.com/Foto: Glas koncila, arhiv
