HumorU pohode prošlosti

ISTINITA ANEGDOTA iz duvanjskog kraja o uručitoj mladi i magaretu: Ćuš ili nuš?!

ĆUŠ ILI NUŠ

Udala se, a davno je to bilo, Mara iz Mrkodola za Ivana iz jednog sela priko polja, naravno, sve joj je rekao o sebi, a zatajio nadimak, jer se ljutio kad bi ga tako zvali i nitko ga tako u oči nije zovno, a da je liše prošo.

Oženio se Ivan zimi, a kad je stiglo lito tibalo je ići s magarcem po drva u šumu, što je Ivan uglavnom  radio jer je smatrao to muškim poslom, iako mu je mater govorila da bi mu i žena mogla digod dotrat drva na magarcu, kako to rade i još neke žene. Ivan nije slušo mater jer je znao da joj nevista nije po volje, iako to nije otvoreno pokazivala da se selo ne naslađuje.

Ivan se jednoga dana, dogoneći drva, znojan i vruć napio vode sa studenog vrila i nešto ga prisiklo, a drva već u šumi usiko i složio. Mater mu reče da legne prid kuću na sunce, namazat će ga ona onom masti što joj je zet poslo iz Kanade, a neka nevista dogoni drva. Nije to bilo Mari teško, bila je vrijedna, čestita, uručita. Ode s magarcem u šumu, začas natovari drva, uprti i na leđa  grana-prašku za podložit vatru i za magarcem polako se uputi kući. Kad je stigla u selo blizu kuće, zakoči magarac i ni makac, neće s mista! Badave je sritna mlada vikala: “Ćuš, ćuše magare, pomakni se…!”- lagano ga vezikom udarajući po nogama.

Gleda to susjed s prozora, Ivanov kolega : “Mlada, neće se magare pomaknut, trebaš mu vikat nuš, nuše i to jako!”

Posluša sritna mlada, nije bila višća magaradi i poče iz sveg grla: “Nuš, nuše, magare moje, pomakni se, nuš, nuše…!”

Sa susjedovog  prozora i iza nje se začuje glasan smij seoskih lola, ali i besposlenih baba, podiže se i njezin Ivan isprid kuće, a svekrva zagalami:

“Eto ti moj sine  čestite žene, baš je lipo ime magarcu nadila, tvoj nadimak, a magarčevo ime…”, viče svekrva, Ivan pogleda u susjedov prozor,  u babe, čuje materino vikanje i seosko  cirlikanje…

A njegova Mara u svoj toj gunguli nije prestala vikati : “Nuš, nuše, magarče, mago moj, pomakni se…”, i napripravi selu priče i smija cilo lito, a ostade i predaja o Mari i njezinom Nuši.

www.tomislavnews.com/Ljuba Đikić/Foto ilustracija s FB